Методологија
Проблем истраживања
Последњих деценију и по дешавају се интензивне промене и реформе у нашем образовном систему, тачније у оквиру основног и средњег образовања, које за последицу имају континуиране промене наставних планова и програма (концептуални и садржајни аспекти), док су тенденције да се иновирати наставни план и програм, процес постају све видљивији. Промене су засноване на новим сазнањима о развоју квалитетног образовања, на светским и европским трендовима образовања заснованом на компетенцијама, на дигитализацији образовања, као и на свим нашим досадашњим искуствима и тежњама да унапредимо квалитет наставе и учења у нашим школама. , који треба да постане место за учење и развој мотивисаних ученика спремних за стицање очекиваних компетенција.
У погледу компетенција, Европска комисија је 2004. године припремила документ о кључним европским компетенцијама, које су суштински засноване на потребама друштва које за основу има знање, које не сме да остане једна и јединствена компонента која се стиче у образовању. Стога, поред учења, компетенције истичу развијање вештина и ставова, односно вредности међу ученицима (Кључне компетенције за целоживотно учење, 2006). Дакле, компетенције имају ове три изузетно важне компоненте које треба развијати кроз образовни процес у обавезном школовању.
Сходно томе, улагање у основне вештине постаје све важније и неопходно је за свако квалитетно образовање. Конкретно, нови начини учења постају све неконвенционалнији и пре свега дигитални, с обзиром на велики утицај који дигитална технологија данас има у образовању, као резултат бројних флексибилнијих окружења за учење. Дакле, памћење чињеница и информација понекад може имати значење, али то уопште није довољно за напредак и успех човека. Напротив, вештине као што су: учење решавања проблема, критичко мишљење, способност сарадње, самоконтрола, итд. су вештине које су веома неопходне у друштву које се брзо мења. Те вештине могу да генеришу нове идеје, нове теорије, нове производе и наравно – знање.
Као резултат брзих и свакодневних промена у друштву и привреди, дајући прави смисао будућности и потребама будућих генерација у дигиталном добу, Европска комисија је у мају 2018. препоручила ревизију и ревизију надоградње Кључних европских компетенција.
Иновативни сет компетенција у 2018. години потребних за лични развој, унапређење здравља, запошљивост и социјалну инклузију формира се не само због друштвеног и економског развоја, већ и због различитих иницијатива које је Европа предузимала у последњој деценији. Посебна пажња посвећена је учењу језика, промоцији дигиталних и предузетничких компетенција, значају заједничких вредности у функционисању нашег друштва, као и мотивацији младих. (Препорука Савета о кључним компетенцијама за целоживотно образовање 2017).
Све реформе и промене у образовању на посебан начин утичу на наставника који је био, јесте и биће стожер савременог образовног процеса, фактор број један од кога зависи успешна реализација наставе, упркос све већој примени савремене наставе и аудио-визуелног помагала. (Попова-Коскарова, 1997:185). Ни случајно, велики немачки педагог Дистервег је нагласио да „школа вреди колико и учитељ” (Дистервег, цит. Л. Гогоска: 1994:25). Из тих разлога, може се нагласити да је континуирани професионални развој наставника (отвореност за обуке које ће допринети динамичном и креативном наставном процесу) веома значајна, како друштвена тако и лична потреба.
Свесни смо да данас ученици добијају низ информација од малих ногу ван наставе, а са подизањем општег, материјалног и културног стандарда родитеља и развојем средстава масовне комуникације, затим кућних електронских микрорачунара, видео записа итд. извори информација им постају доступни, понекад и највишег квалитета. Са друге стране, сасвим је природно да се ученици обраћају наставницима за разна објашњења, објашњења или шире увиде у вези са конкретним предметом или ван њега, на пример, из свакодневног живота. Њихове потребе ће задовољити они наставници који не само да су добро упућени у своју професију, већ се одликују широм општом културом.
Стога ћемо још једном нагласити да је природа наставничке професије таква да од наставника захтева да перманентно учи, да прати достигнућа у својој професији и да се у њој систематски усавршава.
Према Брајсиним речима, „учитељ је софтвер у школи. А највреднији хардвер је безвредан ако нема софтвера који га покреће, покреће, одржава и развија“ (Брајса, 1995: 10). Зато није случајно да се каже да је тајна успешне школе у активном мозгу и наставника и ученика. Зато је суштинско питање: како повећати креативност и спремност наставника да усваја и примењује иновације, тако да се истовремено може повећати мотивација ученика за учење, која је, нажалост, данас веома ниска у нашим школама.
Свакодневно смо сведоци излива незадовољства ученика из монотоног наставног процеса који не доприноси стицању функционалних (применљивих) знања.
Из тих разлога, спремност наставника да користе различите аудио-визуелне материјале, али и да их сами креирају (нпр. кратки видео записи) који се могу успешно користити у образовне сврхе у укупном образовном процесу постаје императив за повећање квалитета, тј. његову ефективност и ефикасност. Просветни радници се слажу са чињеницом да настава у којој се користе аудио-визуелна средства (а данас дигитална, као што су видео садржаји) уноси свежину и живост и чини образовни процес много занимљивијим, али истовремено и ефикаснијим, због великих могућности које филм има. као наставно средство.
Примена видео садржаја у настави може бити успешна на свим нивоима образовања, погодан је за млађи школски узраст, али и за старију школску популацију. Међу предностима можемо издвојити следеће:
• Видео садржаји у настави уносе свежину и разбијају монотонију у васпитно-образовном раду.
• Повећава се вештина уочавања реакција, процеса, догађаја, инцидената, понашања људи итд.
• Знања стечена у настави у којој се примењују видео садржаји су много јаснија, разумљивија и лакше се примењују у практичном животу.
Дакле, настава у којој се видео садржај примењује као наставно средство има много већу вредност и подстиче креативност ученика, а савладавање наставних садржаја је много лакше, динамичније и са већом издржљивошћу знања, али и са већом могућношћу њихове применљивости.
Видео садржаји се могу успешно користити у свим наставним предметима, а посебно су погодни за наставу: страни језик, историја, матерњи језик, али и у природним наукама (биологија, географија), а значајни су и могу се применити у уметничким предметима. Велики део видео садржаја у образовне сврхе може се наћи на ИоуТубе-у, међутим, постоје и образовни садржаји за које се не може пронаћи одговарајући видео клип. Због тога би било најбоље да се наставници оспособе за израду видео-снимака од неколико минута, са садржајем из наставног плана и програма из одговарајућих предмета, који би потом презентовали ученицима.
То је најбољи начин да се развија креативност међу наставним особљем, а када постоји креативан наставник, биће и креативних ученика који ће такође бити подстакнути да учествују у креирању видео садржаја. Ово је суштина нашег пројекта „…и акција“, који има за крајњи циљ: обучити наставнике да креирају видео садржаје у образовне сврхе, како би наставу учинили занимљивијом, креативнијом, иновативнијом, динамичнијом и, што је најважније, прикладнијом за стичу функционална (применљива) знања.
Мотивисати наставнике да развијају своју креативност и да изађу из традиционалних оквира наставне делатности и мотивисати ученике за постизање већих резултата.
Међутим, у креирању видео садржаја потребно је поштовати педагошке критеријуме и принципе:
- Усклађеност са узрастом и способностима ученика.
- Усклађеност са наставним планом и програмом и тематским садржајима који из њега произилазе.
- Садржаји за подстицање интелектуалних активности са вишег нивоа Блумове таксономије (и из когнитивне и афективне области) – примена учења, анализа, синтеза, евалуација, а не само меморисање чињеница и података или пасивно перципирање информација.
- Садржај треба да допринесе изградњи ставова и развијању вредности међу ученицима за одрживи развој.
- Да се придржавају задатака моралног васпитања и не подстичу стереотипе, предрасуде итд. разлике у погледу пола, расе, политичке припадности итд.
У контексту горе наведених педагошких критеријума, неопходно је да тим наставника и педагога пажљиво одабере садржаје који ће бити предмет креирања видеа.
Предмет истраживања
Предмет нашег истраживања је обука наставног особља за креирање видео садржаја у образовне сврхе.
Сврха и задаци истраживања (општи и посебни)
Општи циљ истраживања је да се испита потреба школа, односно наставника за креирањем и применом видео садржаја у наставне сврхе и њихов развојни капацитет у том контексту.
Посебан (специфични) циљ је обучити 16 наставника (по партнерској земљи) из 4 школе (основне и средње) да креирају и примењују видео садржај у наставне сврхе:
Из овако постављеног циља произилазе следећи задаци истраживања:
– Испитати мишљења наставника о томе колико су спремни (имају жељу) да учествују у обуци за креирање видео садржаја у наставне сврхе, односно да стекну дигиталне компетенције.
- Испитати ставове и мишљења наставника о значају коришћења видео садржаја у оквиру наставног процеса: у погледу мотивације ученика, динамике наставе, постизања бољих резултата итд.
- Испитати мишљења наставника да ли су имали искуства у креирању видео садржаја.
- Истражити мишљење наставника о томе колико знања имају о неким алатима за креирање видео садржаја.
- Испитати мишљења наставника о најефикаснијем начину интегрисања видео садржаја у програме по посебним темама догађаја
Узорак анкете
Узорак ће чинити 100 наставника из основних и средњих школа из свих земаља партнера, који ће бити одабрани насумично.
Планирано је прелиминарна анкета од 15-20 наставника ради провере упитника.
Методе, технике и инструменти истраживања
Избор метода, техника и инструмената истраживања зависи од природе предмета, односно од његове суштине и карактера. С обзиром да наше истраживање има атеоријски и емпиријски карактер, најприкладнијим сматрамо следеће методе истраживања: – метод теоријске анализе – дескриптивни метод.
Методом теоријске анализе и дескриптивном методом проучавамо теоријске основе целокупног истраживања. Наиме, поменуте методе биће примењене у оквиру теоријског дела истраживања, где ће бити обухваћени и анализирани одговарајући извори који се налазе у контексту нашег предмета истраживања.
Од техника истраживања сматрамо да је техника анкетирања најприкладнија за наше истраживање и из тих разлога се одлучујемо за одговарајући истраживачки инструмент који ће бити примењен, а то је анкетни лист (упитник) са питањима затвореног типа помоћу којих ћемо прикупљати мишљења. и ставови наставника према проблему истраживања. Упитник ће садржати 20-30 питања, од којих су прва 4-5 општа и односе се на: школу у којој раде: основну или средњу, године радног искуства, године и сл. као независне варијабле, које ћемо потом проследити кроз одговоре. од наставника.
Одлучујемо се за онлајн анкету путем Гоогле обрасца.
У статистичкој обради ће се користити стандардни статистички пакет СПСС (Статистички пакет за друштвене науке).
Према стандардној методологији истраживања, након обраде података, следи њихова анализа и интерпретација.